RECENZIJA Lea Klarić, Mame Kvarnera
„Neće te Sreća naučiti ničemu, prijatelju. Najbolje se uči u trenucima kad ti djeluje da nemaš sreće. Onda upregneš svom snagom da nađeš rješenje. Znaš li kako ćeš se popeti do vrha? Kao i sve ostalo u životu – jednu po jednu granu.“
U trećem nastavku popularnih Šapica Slavko Sobin upoznaje nas s nekim novim likovima te se tako psećoj družini pridružuju mačak i papagaj. Patricio Alejandro Aguero Marino ponovno se našao u ulozi ilustratora i potvrdio da je ovaj autorsko-ilustratorski dvojac uistinu „kliknuo“. Nove pustolovine Šapice potvrđuju neke stare lekcije naučene kroz nove situacije, ali i progovaraju o nekim novim životnim vrijednostima.
Dona i Mrš ponovno su na starom poznatom mjestu za igru – u parku. Nitko se ovoga puta nije sjetio uzeti zelenu lopticu pa se pasje društvo odlučilo igrati skrivača, što im je, naime, druga po redu omiljena igra.
„Kako blesavo, ja sam trčao za Srećom, a pravu sreću, moje prijatelje, moje ljude, moje pse, ostavio sam iza sebe. Nije sreća ako se znaš popeti na stablo, sreća je imati tako dobre prijatelje da znaš da sa stabla možeš i pasti, a oni će te uhvatiti.“
Mrš je najbolji u igri skrivača. Toliko se dobro sakrije da ga nitko nikada ne pronađe. Ovaj put njegovo super skrovito mjesto bila je kanta za smeće. Iz nje je mogao potajno promatrati Donu kako ga bezuspješno pokušava pronaći. Odjednom mu pažnju privuče nešto predivno, nešto čemu je zavidio i što je silno htio. I tako je Mrš napustio svoje skrovište i potrčao za Srećom.
Sreća je u ovom slučaju personificirana u liku mačke. Točnije mačak Sreća ujedno je i pravi mačak, ali i simbol sreće koju svi pokušavamo uhvatiti. U svojoj potrazi za Srećom šapice će upasti u avanturu kroz koju će shvatiti što je zapravo prava sreća i što nas u životu uistinu usrećuje.
Uz središnju temu sreće, Sobin kroz Šapice, kao i prethodna dva nastavka, donosi lekcije o prijateljstvu, o tome što uistinu znači biti pravi prijatelj te o poštivanju drugačijih. Slikovnica djecu uči kako se ne smije rugati drugima nego ih prihvatiti onakvi kakvi jesu te kako svatko od nas ima neke vrline koje moramo cijeniti, a ne isticati mane.
Izvor: Mame Kvarnera