ZALJUBLJEN DO UŠIJU

Miro Gavran

Ta ljubav je zaista čudna pojava. Posve mi je izmijenila život i više ništa nije kao prije. Kad me Oliver pozove u kino gledati borilački film, ja kažem:
– Neću, hvala.
Eto, dotle je došlo da mi više ni borilački filmovi ne znače ništa. Kad me Pavo pozove na košarkašku utakmicu, ja opet kažem:
– Neću, hvala.
Jednostavno, više me ne veseli ništa što me je nekada veselilo, i više mi ništa nije važno od onoga što mi je nekada bilo najvažnije. Toliko je ta ljubav opasna i nezgodna da bih bio stoput sretniji da se nikada nisam zaljubio i postao njen rob.
Svakog jutra, čim se probudim, ja počnem misliti na Lanu, i onda cijeli dan, ma što radio, mislim samo na nju. Sve dok ne zaspim. Zar to nije grozno?! Počinjem zavidjeti onima koji nisu zaljubljeni, koji žive normalnim životom.
Ako vi mislite da sam ja zaljubljen od rođenja, ljuto se varate…